Legende koje se i dalje mogu vidjeti u našim lovištima: položare TOZ-63 i TOZ-66
Srijeda, 22. Septembra. 2021.
Godine su šezdesete – rane sedamdesete. I naši dedovi i očevi vole lov ali novca nedovoljno, a ponuda lovačkih pušaka oskudna. Postoji nekoliko novih “Zastavinih” iz Kragujevca, međutim i do njih se teško dolazi. Na sreću, blago otopljenje u odnosima SFRJ i SSSRJ nakon Informbiroa, donosi nam “ruske” – sovjetske dvocevke iz naše lovačke prodavnice. Najjeftinije među njima su dvocevne položare glatkih cevi sa spoljašnjim udaračima. Dobre, pouzdane i dugovečne puške, a naši lovci ih rado kupuju. Nose oznake TOZ-63 u kalibru 16/70 i TOZ-66 u kalibru 12/70. Ista puška iz Iževska u SSSR nosi oznaku BM-16.
Ima ih u velikom broju na našim prostorima i pored vremešnosti još uvek dobro rade. Kupovali su ih lovci, ali i stanovnici ruralnih područja koji su po tradiciji pušku držali u kući da bi se odbranili od divljih životinja. Ovaj tekst posvećujemo sovjetskim dvocevkama TOZ-63 i TOZ-66 sa spoljašnjim udaračima, koje se na našim prostorima nazivaju “orozare”, “petlare”, “kokotare”, “čekićare”… Vrhunska pouzdanost Paljenje baruta u cevi puške akcijom spoljašnjeg udarača, datira još iz srednjeg veka. Prvo se spoljašnjim udaračem izazivala iskra udarom kremena o taban, zatim se inicirala kapisla navučena na piston i na kraju je spoljašnji udarač udarao u zadnji kraj igle, koja je opaljivala kapislu u sjedinjenom metku. Sistem se vekovima toliko usavršio da je i danas najpouzdaniji u smislu neopaljenja usled nagomilanih nečistoća, smrzavanja ulja, loma opruga i igala. Sve navedene osobine ekstremne pouzdanosti, jednostavna konstrukcija kojoj vreme ne može ništa, odlikuje i dvocevke TOZ-63 i TOZ-66. Puške sa oznakom TOZ proizvodile su se u ogromnom, slavnom i vekovima starom “Tulskom oružnom zavodu”. Junakinje naše priče imaju dve horizontalne cevi, dva spoljašnja udarača i dva obarača. Kada rukom zapnemo udarače u zadnji položaj, desnu cev opaljuje prednji, a levu cev zadnji obarač. Po pravilu su rađene sa četvrtinom čoka u desnoj cevi i polovinom čoka u levoj cevi, što je izvrsno i dosta neobično. Ima i slučajeva gde je raspored čokova u današnjem maniru polovina – desna, pun čok – leva cev, ali je daleko više ovih prvo navedenih pušaka. Zanimljivo je da su cevi na modelu TOZ-63, kalibra 16/70 spajane skupljim i složenijim demi blok postupkom, dok su cevi puške TOZ-66 koja je kalibra 12/70 spojene novijim, mnogo jeftinijim i danas uobičajenim mono blok postupkom. Podsećamo: mono blok je brži, lakši i jeftiniji način spajanja cevi, jer se u posebno pripremljen komad sa već urađenim ključevima za bravljenje, u otvore na mono bloku ubacuju prethodno pripremljene cevi. Tu gotovo da nema grešaka i škart delova, ali zato nije na visokoj ceni. Cevi su duge 720 mm u oba slučaja i po dužini ih spaja donji prut i gornja svedena, konkavna – udubljena nišanska šina. Kvalitet uprkos decenijama Kod TOZ-63 šina sa 11,5 mm ide prema mušici na 6,5 mm, dok kod TOZ-66 ide sa 12,5 na 7,5 mm. Mušica je u oba slučaja od mesinga, prečnika 2,5 mm. Ukupna dužina oba modela iznosi 1.160 mm, uz rastojanje od dna kundaka do prvog obarača od 385 mm. Šesnaestica teži 3 kg, a dvanaestica 3,25 kg. Za zabravljivanje je upotrebljen jak sistem sa dva donja pardijeva ključa i poprečnim gornjim griner ključem. Pardi ključ je širok u oba modela 10 mm, uz dubinu zareza 3,5 mm. Griner poprečni klin podrazumeva da u ispust između cevi širine 5 i visine 14 mm, kroz otvor prečnika 6,8 mm prolazi poprečni okrugli grinerov ključ prečnika 6,5 mm. Ovo je stara Saver-Merkel ferlaška škola zabravljivanja dvocevki, koju su ovde i Rusi primenili i sa aspekta čvrstine joj do danas nije bilo ravne. Engleski samo “pardiji”, belgijske, lutkine glave, Sent Etjen široki donji ključevi, jednostavno nisu dorasli ovim moćnim trostrukim ključevima. Baskula TOZ-63, 66 pušaka je kovana čelična i veoma vitka. Kod TOZ-63 se sa donjih 39 mm širi prema cevima na 56 mm, dok kod TOZ-66 ide sa 39 na 58 zbog većeg kalibra. Širina tandema cevi iznosi 54,5 odnosno 56,5 mm. Striktno prelomljena u lovu! Udarni mehanizmi sa spoljašnjim udaračima su smešteni na pločicama i čine ih udarači (levi i desni), jake lisnate opruge, obarači, poluge, igle i opruge igala. Ovde zastajemo i pričamo o važnoj stvari otklanjajući veliku zabludu! Verovatno ste bezbroj puta čuli da neko kaže da su orozare, kokotare, petlare, čekićare nebezbedne u lovu. Nebezbedne su kako kažu ovi nazovi stručnjaci, jer rep oroza – spoljašnjeg udarača, može iskliznuti ispod palca kad su ruke hladne, mogu zapeti za granu ili odeću i puška će neželjeno opaliti. To su gluposti! Ispravna puška sa spoljašnjim udaračima dozvoljava kontakt udarača i zadnjeg kraja udarne igle, isključivo kada je odgovarajući obarač povučen do kraja. Znači nije moguće opaljenje sve dok lovac svesno ne povuče obarač. Druga je priča ako lovac nosi pušku sa nategnutim udaračima na ramenu, pa se tako provlači kroz gustiš. Za takve nema opravdanja, niti postoje dovoljno sigurne puške. Puška se uvek nosi prelomljena, a sklapa i nateže pre očekivanog pucanja. Moj prijatelj GV, iskusni dragačevski lovac i strelac lovi TOZ-63 puškom već decenijama. Čovek je “čeličnih” šaka i on uspeva da palcem istovremeno nategne oba udarača prilikom podizanja puške u rame. Pri spuštanju puške iz ramena relaksira jedan po jedan udarač. Mi obični smrtnici to bi trebalo da radimo pojedinačno za svaki udarač. Napred sam naglasio “ispravna puška…!” Ispravnost vaše orozare, petlare, kokotare, čekićare, možete lako proveriti tako što ćete palcem snažno pogurati napred (prema kraju igle), udarač koji se nalazi u nenategnutom položaju. Kod ispravne puške je apsolutno nemoguće da se ostvari kontakt-dodir udarača i kraja igle. Sada uradite isto to ali istovremeno pritiskujući kažiprstom do kraja odgovarajući obarač. Ako udarač lako gurne – udari iglu i potisne je do kraja, sigurnosni sistem vaše puške je ispravan. Ukoliko bez povlačenja odgovarajućeg obarača do kraja, udarač može dodirnuti zadnji kraj udarne igle, vaša puška je neispravna i krajnje nebezbedna u lovu. Ovim smo razrešili bezbednu upotrebu orozara u lovu. A za to važi uvek isto pravilo: puška prelomljena u kretanju, samo kad je “u ramenu” je spremna za pucanje i naravno uvek ispravna. Nišanjenje između “petlića” Potkundak modela TOZ-63 i TOZ-66 ima klasičnu polugu za demontažu i kod ovog tipa oružja nema ulogu u zapinjanju udarnog mehanizma. Kundak je na ovim puškama nemačkog tipa (sa pištoljskim rukohvatom) i ima braon bakelitne potkove jabuke i dna kundaka. Bukovo drvo je korišćeno za izradu kundaka i potkundaka. U zoni hvata urađeno je čekiranje sa osamnaest linija po inču – 18 LPI. Prednja pređica za remen je pričvršćena za donji prug koji spaja cevi, a zadnja je zavijena u kundak. tekst i slike: msc Vlada MITROVIĆ www.kalibar.rs |